Pravo susuvojine na nepodeljenoj stvari imaju više lica kad je njihov deo određen srezmerno celini. Dakle, više lica koji su suvlasnici imaju idealan deo u pravu svojine na nepokretnosti koji je izražen u razlomcima ili procentima. U slučaju kada suvlasnički delovi nisu određeni pretpostavka je da su oni jednaki.
Svaki suvlasnik ima pravo da stvar koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu i svojim delom može raspolagati bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Ukoliko je zakonom određeno suvlasnici u slučaju prodaje suvlasničkog dela imaju pravo preče kupovine. Takođe, suvlasnici imaju pravo da zajednički upravljaju stvarju.
Suvlasnici svoj imovinski odnos najlakše mogu regulisati fizičkom deobom nepokretnosti, ukoliko je to moguće. Fizička deoba je moguća recimo ukoliko suvlasnici imaju odvojene ulaze koje koriste kao posebne stanove ili imaju posebne spratove. Takođe moguća je i fizička deoba zemljišta. Da bi do fizičke deobe došlo ona mora biti pravno moguća i korektna prema svim suvlasnicima.
Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa propisuje da svaki suvlasnik ima pravo da zahteva deobu stvari u bilo koje vreme, osim ukoliko bi u to vreme bila naneta šteta drugim suvlasnicima.
Pravo na deobu ne zastareva.
Ukoliko suvlasnici ne mogu sporazumno da odrede način deobe, onda o tome odlučuje sud. Svaki suvlasnik može sudu podneti Predlog za deobu nepokretnosti. Predlog se podnosi Osnovnom sudu u mestu gde se nepokretnost nalazi. Ukoliko se nepokretnost nalazi na teritoriji više sudova u tom slučaju je nadležan svaki od njih.
Predlogom moraju biti obuhvaćeni svi suvlasnici.
U predlogu se navode podaci o predmetu deobe, veličine udela, dostavljaju se pismeni dokazi o pravu svojine, kao i zemljišnoknjižni podaci. Sud o deobi i načinu deobe odlučuje u vanparničnom postupku. Ako sud postupajući po predlogu uvtrdi da među suvlasnicima postoji neko sporno pravo prekinuće postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu.
Postupak deobe zajedničke stvari propisan je Zakonom o vanparničnom postupku Ukoliko učesnici postignu sporazum o uslovimai načinu deobe u toku postupka, sud unosi to poravnanje u zapisnik i uređuje sva sporna pitanja, a ako ne postignu sporazum onda sud izvodi dokaze, saslušava stranke, određuje veštačenje i nakon celog postupka donosi rešenje o načinu deobe i to tako da budu zadovoljeni interesi suvlasnika. Rešenjem o deobi sud odlučuje o načinu ostvarivanja službenosti i drugih stvarnih prava.
Ako sud u postupku deobe utvrdi da fizička deoba nije moguća srazmerno suvlasničkim udelima ili je moguća, ali uz znatno smanjenje vrednosti, u tom slučaju sud određuje civilnu deoba javnom prodajom. Tada se stvar prodaje, a suvlasnici dobijaju novac srazmerno udelima na stvari. Izvršenje odluke o deobi prodajom vrši se po odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
