Ostavinski postupak regulisan je Zakonom o vanparničnom postupku. Postupak za raspravljanje zaostavštine ili ostavinski postupak sprovodi se kako bi se utvrdilo ko su naslednici umrlog, zatim koja imovina čini njegovu zaostavštinu, kao i koja prava pripadaju kako naslednicima, tako i ostalim licima.
Kako pokrenuti ostavinski postupak?
Nakon smrti lica sud po službenoj dužnosti pokreće ostavinski postupak. Postupak se može pokrenuti i na predlog zainteresovanog lica. Mesno je nadležan sud na čijem području je ostavilac imao prebivalište u vreme smrti.
Može se desiti da neko lice nije imali ni prebivalište ni boravište na terotoriji Republike Srbije, u tom slučaju nadležan će biti sud na čijem području se nalazi pretežan deo njegove zaostavštine.
Mauris rhoncus nisl feugiat felis ultricies sagittis. Aliquam erat volutpat. Proin faaucibus ultrices leo at porta. Nunc varius vitae est et varius. Duis sit amet est quam. Suspendisse potenti. Cras rutrum vehicula mollis.
Sastavljanje smrtovnice
Matičar koji nadležan da izvrši upis smrti, u obavezi je da u roku od 30 dana od dana upisa dostavi sudu izvod iz matične knjige umrlih. Javnom beležniku na čijem se području nalazi zaostavština se poverava sastavljanje smrtovnice, a on je dužan da u roku od 30 dana od dana kad je primio rešenje kojim mu se poverava sastavljanje smrtovnice dostavi sudu potpunu smrtovnicu. Ako javni beležnik nije u mogućnosti da pribavi podatke za sastavljanje smrtovnice ostavinskom sudu dostavlja podatke koje je pribavio, kao i razloge zbog kojih nije u mogućnosti da sastavi potpunu smrtovnicu. Smrtovnica se sastavlja i kada umrlo lice nije ostavilo imovinu. Podatke za sastavljanje smrtovnice daju srodnici umrlog, lica s kojima je živeo, kao i druga lica. Kada javni beležnik dostavi nepotpunu smrtovnicu, sud može da odluči da sam sastavi smrtovnicu ili pak da to učini sudijski pomoćnik van suda.
Popis i procena imovine umrlog
Odlukom suda javni beležnik vrši popis i procenu imovine, kada to zahtevaju naslednici, legatari ili pak poverioci ostavioca. U posebnim slučajevima kad su recimo naslednici nepoznati, kada nije poznato njihovo prebivalište, ako su naslednici maloletna lica ili treba da nasledi Republika Srbija zaostavštinu, u tim slučajevima sud po službenoj dužnosti donosi odluku o popisu i proceni imovine. Popis imovine obuhvata celokupnu imovinu umrlog, ali i imovinu koja je pripadala njemu, a nije se nalazila kod njega. Takođe, u popis će ući i imovina koja je bila u njegovom posedu, a za koju se tvrdi da nije njegova. Potraživanja i dugovi se takođe navode.
Popisu prisustvuju dva punoletna građanina, a ukoliko je potrebno i sudski veštak. Popisu i proceni može prisustvovati svako zainteresovano lice. Nakon sačinjavala zapisnika o popisu i proceni imovine, javni beležnik je dužan d isti dostavi ostavinskom sudu i svakom učesniku u postupku popisa i procene. Sudijski pomoćnik može da popisati i proceniti imovinu umrlog ukoliko to nije učinio javni beležnik. U roku od 8 dana svaki učesnik postupka popisa i procene imovine može da podnesem prigovor na izvršeni popis i procenu.
Privremene mere za obezbeđenje zaostavštine
U posebnim slučajevima kada postoji potreba za naročitim oprezom sud i javni beležnik po službenoj dužnosti donose rešenje da se imovina ili deo imovine predaju na čuvanje nekom licu koje je pouzdano ili da se određene dragocenosti, hartije od vrednosti, štedne knjižice ili neke druge važne stvari predaju sudu ili javnom beležniku na čuvanje. Takođe, mogu doneti rešenje o pečaćenju ostaviočevog stana ili drugih prostorija.
Navedene mere za obezbeđenje zaostavštine se određuju kada su naslednici nepoznati ili su odsutni, a može i da kada nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja zaostavštinom, a nema zakonskog zastupnika. Ove mere može odrediti sud tokom celog postupka za raspravljanje zaostavštine.
Postojanje testamenta
Tokom sastavljanja smrtovnice organ koji sastavlja smrtovnicu proverava da li je posle umrlog ostao pismeni testament ili isprava o usmenom testamentu. *
Ukoliko je zaveštalac ostavio testament on se dostavlja sudu zajedno sa smrtovnicom.
Sud otvara testament bez povrede pečata, pročita ga i o tome sačinjava zapisni, bez obzira da li je testament punovažan ili postoji više testamenata. Otvaranje testamenta i njegovo čitanje vrši se u prisustvu dva punoletna lica, koja mogu biti i naslednici. Proglašenju testamenta mogu prisustvovati naslednici, legatari i druga zainteresovana lica i sva lica mogu tražiti prepis testamenta.
Ukoliko je reč o usmenom testamentu i postoji isprava sa potpisom svedoka sud sadržinu isprave proglašava u sladu sa odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. Ako nema isprave, onda se svaki svedok posebno saslušava, pa će zapisnik o saslušanju proglasiti po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta.
Dešava se da je pismeni testament nestao ili je uništen, bez volje ostavioca. Ukoliko se to desi, a nema spora o postojanju istog među naslednicima, kao ni spora u kom obliku je sastavljen, ni o sadržini testamenta sud će saslušati zainteresovana lica, ako ima potrebe izvesti dokaze i sačiniti zapisnik koji će proglastiti takođe po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta.
Nakon prijema smrtovnice ostavinski sud može da donese rešenjem kojim poverava postpak javnom beležniku i to ukoliko je moguće javnom beležniku koji je sačinio smrtovnicu. Ostavinski sud obustavlja raspravljanje zaostavštine ukoliko umrli nije ostavio imovinu, isto tako postupa i u slučaju da je umrli ostavio samo pokretnu imovinu i niko od pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede rasprava.
Sud zakazuje ročište za raspravljanje zaostavštine. Sud u pozivu za ročište zainteresovana lica obaveštava o pokretanju postupka, kao i postojanju testamenta ukoliko on postoji. Takođe, pozivaju se da odmah dostave pismeni testament sudu ukoliko on postoji ili ispravu o usmenom testamentu ako se nalazi kod njih.
*U pozivu sud upozorava lica da do okončanja postupka sudu mogu da daju izjavu da li se primaju nasleđa ili se istog odriču, takođe se upozoravaju da ukoliko na ročište ne dođu ili ne daju izjavu da se pretpostavlja da su se prihvatili nasleđa.*
Lica se upozoravaju i da delimično odricanje od nasleđa, kao i izjava o odricanju od nasleđa pod uslovom ne proizvode pravno dejstvo.
Ako nije poznato da li umrli ima naslednike onda sud oglasom poziva lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine, a nakon isteka tog roka sud će raspraviti zaostavštinu na osnovu izjave postavljenog staraoca i podataka koje poseduje.
Sud u postupku raspravljanja zaostavštine raspravlja sva pitanja od važnosti za zaostavštinu, naročito pravo na nasleđe, veličinu nasleđenog dela i pravo na legat.
Tokom raspravljanja zaostavštine zainteresovana lica mogu da daju izjave bez prisustva ostalih zainteresovanih lica. Izjavu da se naslednik prihvata nasleđa mora da potpiše lice lično ili njegov zastupnik. Potpis na punomoćju, kao i izjava o primanju nasleđa ili odricanju od istog koju je pismeno podneo sudu moraju biti overeni.
Ukoliko među strankama postoji neko sporno pitanje od kojih zavisi njihovo pravo sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu ili postupak pred organom uprave.
To se recimo more desiti ukoliko je sporno da li neka imovina ulazi u zaostavštinu, ako postoji spor između naslednika povodom zahteva potomaka koji su živeli sa ostaviocem u zajednici da im se izdvoji iz zaostavštine deo koji odgovara njihovom doprinosu u povećanju vrednosti ostaviočeve imovine.
Sud rešenjem o nasleđivanju oglašava naslednike kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe. Ukoliko su u postupku za raspravljanje zaostavštine sva lica sporazumno predložila deobu i način deobe, sud taj sporazum o deobi unosi u rešenje o nasleđivanju. Sud može na zahteva legatara da donese rešenje o legatu pre donošenja rešenja o nasleđivanju ukoliko naslednici ne osporavaju legat.
Ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina, a za koju nisu znali da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će doneti novo rešenje kojim će raspodeliti imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.
Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe testament ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu nego će obavestiti zainteresovana lica o postojanju testamenta i njegovom proglašenju i upoznati ih sa činjenicom da svoja prava na osnovu testamenta mogu da ostvare u praničnom postupku.
Situacija je ista ukoliko neko lice koje polaže pravo na zaostavštinu nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine, nakon pravnostnažnosti rešenja o nasleđivanju sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će to lici uputiti da svoja pravo može ostvariti u parničnom postupku.
Ukoliko se pronađe imovina za koju se nije znalo da pripada zaostavštini, a neko od naslednika se ranije u postupku odrekao nasleđa, sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave.
