Pisana odbrana

Zakon o prekršajima u glavi XXII reguliše saslušanje okrivljenog i načine njegovog saslušanja. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz pomoć branioca koga on sam izabere. Sud je dužan da okrivljenog pouči o njegovom pravu da se brani uz pomoć branioca. Pravilo je da se okrivljeni saslušava usmeno, međutim postoji čitav niz razloga zbog kojih sud može da ostavi mogućnost okrivljenom da svoju odbranu iznese pismenim putem u roku koji mu odredi. Članom 203 predviđena je pisana odbrana kao način saslušanja okrivljenog.

Sud može da proceni da u nekom konkretnom slučaju nije neophodno da usmeno sasluša okrivljenog, te da mu odredi da može da dostavi pisanu odbranu. U tom slučaju okrivljeni može dostaviti sudu odbranu u pisanoj formi, a može i da pristupi sudu lično i iznese usmeno svoju odbranu. Odluku da li će ostaviti mogućnost okrivljenom da se pisanim putem izjasni o konkretnom prekršaju sud donosi na osnovu slobodne procene u zavisnosti od same prirode i značaja prekršaja, dokaza kojima raspolaže, ekonomičnosti postupka i drugih razloga.

Sadržina pisane odbrane

Sadržina pisane odbrane zakonom nije propisana. Okrivljeni u njoj iznosi svoju odbranu, dostavlja dokaze, predlaže dokaze, iznosi sve činjenice koje su od važnosti za predmetni prekršaj. Kod pisane odbrane može biti problem ukoliko nije sastavljena uz stručnu pomoć, pa može biti nejasna, nečitka, protivrečna ili da okrivljeni propusti da navede sve što je sudu neophodno za odlučivanje. U tom slučaju sud može i pored dostavljene odbrane pismenim putem da pozove okrivljenog kako bi ga saslušao i usmeno. Stručna pomoć u prekršajnom postupku je od velikog značaja. Da bi sud smatrao da je pisana odbrana sačinjena uz stručnu pomoć advokata neophodno je da se pored potpisa, a kada je okrivljeni pravno lice i pačata, nalazi i potpis i pečat branioca. Ukoliko je potpisana samo od strane okrivljenog smatra se da je sastavljena bez stručne pomoći branioca. U prilog tome idu i brojne odluke suda u kojima nisu priznati troškovi braniocu.

Kada je reč o prekršajima pravnih lica karakteristično je što su okrivljeni pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu. Tada se pismenim ovlašćenjem imenuje predstavnik pravnog lica koji će da učestvuje u prekršajnom postupku. Ovlašćeno lice može da izabere branioca okrivljenog pravnog lica po sopstvenom izboru, ali neretko okrivljeni imaju istog branioca. Branilac tada sastavlja zajedničku pisanu odbranu.

Ukoliko je okrivljeno strano pravno lice, predstavnik će biti lice koje upravlja samim predstavništvom, ukoliko nije imenovano neko drugo lice. Lice koje ne može biti predstavnik pravnog lica je ono koje u istom postupku svedok ili odgovorno lice protiv kog se vodi postupak za isti prekršaj. Ukoliko se pak takvo lice imenuje za predstavnika okrivljenog pravnog lica sud će pozvati pravno lice da u roku od 8 dana imenuje drugog predstavnika, a ukoliko okrivljeno pravno lice ne odredi drugog predstavnika kazniće se novčanom kaznom, a koji iznos će se za svako dalje nepostupanje po nalogu suda povećavati.

Pisana odbrana ima mnogo prednosti, ali i mana u odnosu na usmeno iznošenje odbrane. Prednost je svakako što okrivljeni može bez odlaska u sud da iznese svoju odbranu, a što je veoma olakšavajuće kada okrivljeni nema prebivalište u mestu gde se nalazi sud pred kojim se vodi postupak. Veoma je koristan način odbrane okrivljenog ukoliko je sačinjena pravilno, razumljivo i da sadrži sve neophodne informacije i dokaze za donošenje odluke.