Ugovorom o radu se zasniva radni odnos sa:
- određenim pravima
- obavezama
- odgovornostima
Neophodan je za zasnivanje radnog odnosa, ali u praksi se dešava i da poslodavac i zaposleni ne zaključe ugovor o radu, već da zaposleni radi na crno.
Rad na crno predstavlja veliki problem za ekonomiju. Svaki rad bez zaključenog ugovora o radu dovodi do izostanka prijave radnika i obaveznog socijalnog osiguranja.
Ugovor o radu se može zaključiti na određeno ili neodređeno vreme. Ukoliko u ugovoru nije predviđeno da li se zaključuje na određeno ili neodređeno vreme smatra se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme. Zaključuje se u najmanje tri primerka, jedan primerak se daje zaposlenom, a dva ostaju poslodavcu. Ugovor se zaključuje u pisanom obliku i to pre stupanja na rad zaposlenog, a ukoliko poslodavac ne zaključi ugovor o radu sa zaposlenim, a zaposleni stupi na rad smatra se da je zasnovan rad na neodređeno vreme i to danom stupanja na rad.
Šta mora da sadrži ugovor o radu?
Zakon o radu propisuje obavezne elemente ugovora o radu. Svaki ugovor o radu mora da sadrži:
- Naziv i sedište poslodavca
- Ime zaposlenog i njegovo prebivalište ili boravište
- Vrstu i stepen obrazovanja zaposlenog
- Naziv i opis posla
- Mesto rada
- Vrstu radnog odnosa, da li je na određeno ili neodređeno vreme
- Trajanje ugovora o radu ukoliko je reč o ugovoru na određeno vreme
- Dan početka rada
- Radno vreme
- Novčani iznos osnovne zarade
- Elemente za utvrđivanje osnovne zarade, naknade zarade, uvećane zarade
- Rokove za isplatu zarade i drugih primanja
- Trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena
Pojedini elementi ne moraju biti uneti u ugovor ukoliko su utvrđeni drugim aktom poslodavca, ali u tom slučaju mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena. Takođe, ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze u zavisniosti od delatnosti. Poslodavac može da ugovori veći obim prava zaposlenom od onih koji su predviđeni zakonom i kolektivnim ugovorom, to je dobra volja samog poslodavca.
Stupanjem na rad zaposlenog nastaju sva njegova prava i obaveze, ukoliko zaposleni ne stupi na rad onog dana koji je naveden u ugovoru smatra se da zaposleni nije zasnovao radni odnos, osim ako zaposleni nije opravdano sprečen da stupi na rad.
Pre stupanja na rad zaposlenog poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova, podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje.
Poslodavac je u obavezi da jedan primerak ugovora čuva u sedištu ili na nekom drugom mestu.
Vrste radnog odnosa
Radni odnos na neodređeno vreme je osnovni oblik radnog angažovanja i trajanje nije unapred određeno, kao što je to kod ugovora na određeno vreme, ali može prestati u slučajevima predviđenim Zakonom o radu.
Ukoliko ugovorom o radu nije određeno vreme na koje se ugovor zaključuje smatra se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme.
Radni odnos uz probni rad može trajati najduže 6 meseci. Ugovorom u radu može se ugovoriti i probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova. Ukoliko zaposleni za vreme probnog rada nije pokazao stučne sposobnosti njegov radni odnos prestaje istekom probnog rada. Poslodavac, a i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu i pre isteka probnog rada, ali otkazni rok ne može biti kraći od 5 radnih dana, a poslodavac je dužan i da obrazloži otkaz ugovora o radu.
U praksi se dešavalo da poslodavci koriste probni rad za prikrivanje rada “na crno”. Zato je za zaposlenog najsigurnije da započne sa probnim radom sa prethodno potpisanim ugovorom o radu, u suprotnom može da se desi da mu poslodavac ne ispati dogovorenu zaradu. Kad je ugovoren probni rad poslodavac je dužan da zaposlenom isplati zaradu.
Radni odnos na određeno vreme je radni odnos čije trajanje je unapred određeno iz opravdanih razloga. Poslodavac može da zaključi ugovor na određeno vreme sa istim zaposlenim na period ne duži od 24 meseci, sa prekidima ili bez njih. Ukoliko je prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda.
Zakon o radu propisuje slučajeve u kojima može da se zaključi ugovor o radu na određeno vreme za period koji je duži od 24 meseca:
- Ukoliko je to neophodno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, pa do njegovog povratka;
- Ako je to potrebno za rad na projektu čije je vreme određeno, a najduže do završetka projekta;
- Kada se zaključuje ugovor sa stranim državljaninom na osnovu dozvole za rad;
- Kada novoosnovani poslodavac, koji nije upisan u registar duže od godinu dana, zaključuje ugovor na vreme do 36 meseci;
- Kada se zapošljava nezaposleno lice koje do ispunjena uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju ima do 5 godina, zaključuje se ugovor do ispunjenja uslova.
Ukoliko zaposleni nastavi da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana nakon isteka vremena na koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom se zasniva na osnovu utvrđene zdravstvene sposobnosti zaposlenog.
Da bi lice moglo da zaključi ugovor za poslove sa povećanim rizikom neophodno je da ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom može da se zasnuje na određeno ili neodređeno vreme. I kod radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi iste uslove kao što imaju zaposleni sa punim radnim vremenom. Zaposleni ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo da kod drugog poslodavca zasnuje radni odnos tako da ostvaruje puno radno vreme.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca može da se zasnuje kad priroda posla to zahteva i obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Ovaj ugovor pored obaveznih elemenata ugovora sadrži i:
- trajanje radnog vremena;
- način na koji se vrši nadzor nad radom;
- sredstva za rad za obavljanje poslova koje poslodavac nabavlja;
- korišćenje i upotreba sredstava za rad zaposlenog i naknada troškova za njihovu upotrebu;
- naknada drugih troškova, kao i način njihovog utvrđivanja;
- druga prava i obaveze.
Osnovna zarada zaposlenog ne sme da bude manjeg iznosa od utvrđene zarade zaposlenog koji radi isti posao samo u prostorijama poslodavca.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, kao i nedeljni i godišnji odmor u skladu sa zakonom i opštim rokom.
Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja. Može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi u vidu stanovanja i hrane, ali i taj deo mora da se izrazi u novcu. Procenat zarade koji se isplaćuje u novcu se utvrđuje ugovorom o radu i ne može da bude niži od 50% od zarade zaposlenog. Zakon propisuje da ugovor o radu sa kućnim pomoćnim osobljem ne može da se zaključi za supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u prvoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.
Pripravnici su lica koja prvi put zasnivaju radni odnos. Poslodavac može da zaključi radni odnos s licem za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ukoliko je to uslov za rad na određenim poslovima.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, osim u slučajevima kada zakon propisuje drugačije
Pripravnik ima pravo na zaradu kao i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Koja su prava zaposlenog?
Zakon propisuje niz prava koje zaposleni uživa, kao što su pravo na zaradu, na bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu ličnog integriteta, na zdravstveni zaštitu, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti.
Žena koja je zaposlena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja, kao i pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta. Posebnu zaštitu uživaju i zaposleni mlađi od 18 godina i zaposlene osobe sa invaliditetom. Zaposleni mogu neposredno ili preko svojih predstavnika da se udružuju, učestvuju u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, da se informišu i izraze svoje stav o bitnim pitanjima u oblasti rada.
Koje su obaveze zaposlenog?
Zaposleni je u obavezi da:
- savesno i odgovorno obavlja poslove;
- poštuje organizaciju rada, pravila i uslove;
- obaveštava poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova;
- obavesti poslodavca ukoliko postoji opasnost za život ili zdravlje, kao i nastanak materijalne štete.
Koje su obaveze poslodavca?
Poslodavac je dužan da:
- zaposlenom isplati zaradu;
- zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja;
- zaposlenog informiše o organizaciji, uslovima rada i obavezama;
- zaposlenom obezbedi obavljanje poslova koji su predviđeni ugovorom o radu;
- zatraži mišljenje sindikata u slučajevima koje predviđa zakon.
Poslodavac i zaposleni su u obavezi da se pridržavaju prava i obaveza koji su utvrđeni zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
