Ugovor o kupoprodaji

Koji su elementi ugovora?

Bitni elemeti ugovora su stvar i cena. Dakle, da bi ugovor o kupoprodaji postojao neophodno je da je predmet ugovora u prometu i da je cena određena ili odrediva, ali i razumna. Ukoliko je predmet ugovora van prometa, ugovor je ništav.

Ukoliko cena nije određena u trenutku zaključenja ugovora, a ugovor ne sadrži dovoljno podataka pomoću kojih bi se cena mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo. Ako je reč o ugovoru u prevredi i u ugovoru nije određena cena niti se može odrediti onda je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme kada su zaključili ugovor, a ukoliko nema takve cene onda je u obavezi da plati razumnu cenu.

Razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zaključenja ugovora, a ukoliko nije moguće utvrditi koja je to cena onda je utvrđuje sud prema okolnostima slučaja. Može se desiti da je u ugovorena cena koja je veća od cene koju je propisao nadležni organ, u tom slučaju kupac duguje samo iznos pripisane cene, a ako je isplatio ugovorenu cenu, ima pravo da trazi da mu se razlika u ceni vrati.

Koje su obaveze prodavca, a koja su prava kupca?

Zaključenjem ugovora o kupoprodaji nastaje niz prava i obaveza. Obaveza prodavca je svakako pre svega predaja stvari u ugovoreno vreme i na ugovorenom mestu. Smatra se da je stvar predata kada prodavac uruči kupcu samu stvar ili da mu preda ispravu s kojom moze da određena stvar preuzme. Stvar mora da preda ispravnu i zajedno sa njenim pripacima, takođe ukoliko stavar ima plodove mora da preda i plodove i druge koristi od stvari. Ukoliko vreme predaje stvari nije predviđeno samim ugovorom mora da je preda u razumnom roku nakon zaključenja ugovora.

Razumni rok se određuje u zavisnosti od same stvari, ali i drugih okolnosti. U slučaju da mesto predaje nije predviđeno ugovorom smatra se da predaja treba da se vrši u kom je prodavac imao prebivalište ili u nedostatku istog boravište, odnosno sedište u vreme zaključenja ugovora. Troškove predaje stvari snosi prodavac, a troškove odnošenja snosi kupac. Prodavac nije u obavezi da preda stvar ukoliko mu kupac nije isplatio cenu istovremeno ili nema nameru da to učini istovremeno.

Prodavac odgovara za metarijalne i pravne nedostatke stvari. Odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je stvar imala u času prelaza rizika na kupca, bez obzira da li mu je to bilo poznato ili nije, a za one materijalne nedostatke koji su se pojavili nakon prelaza rizika na kupca odgovara ako su posledica uzroka koje je postojao pre toga. Dok se neznatan materijalni nedostatak ne može uzeti u obzir.

Materijalni nedostatak postoji ukoliko stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili promet, ako nema svojstva koja su potrebna za naročitu upotrebu zbog koje je kupac i nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je morala biti poznata, ako stvar nema svojstva koja su izričito ili prećutno ugovorene ili stvar nije saobrazna uzorku ili modelu, a izuzetak je ako su uzorak ili model služili samo kao obaveštenje. Za navedene nedostatke prodavac ne odgovara ako su u trenutku zaključenja ugovora isti bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati prilikom uobičajenog pregleda stvari. Međutim, ukoliko je kupac pregledao stvar i nedostatke mogao lako uočiti, a prodavac mu ipak tvrdio da stvar nema nedostatke odgovoran je prodavac. Ukoliko se radi o vidljivim nedostacima koje postoje kupac je dužan da u roku od 8 dana obavesti prodavca o istim, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, inače kupac gubi pravo koje mu pripada po tom osnovu, a ukoliko je pregled stvari obavio kupac u prisustvu prodavca u obavezi je da o nedostacima odmah obavesti prodavca.

Ako je nedostatak bio poznat prodavcu, kupac ne gubi pravo da se pozove na nedostatak čak i ako nije pregledao stvar odmah ili se nedostatk uočio nakon šest meseci od kad je prodavac predao stvar kupcu. Prilikom zaključenja ugovora ugovorači mogu ograničiti odgovornost prodavca za materijalne nedostatke ili je čak i sasivim isključiti, ali je ta odredba ugovora ništava ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a prećutao je o tome kupcu. Kada se kupac odrekne svog prava na raskid ugovora zbog nedostatka stvari on svakako zadržava ostala prava.

Kupac koji obavesti prodavca blagovremeno o nedostatku koji je uočio može da zahteva od prodavca da taj nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar koja nema nedostatke, može da traži smanjenje cene, a može i da raskine ugovor, u svakom slučaju kupac ima pravo na naknadu štete. Ako kupac ne dobije ispunjenje ugovora u razumnom roku, može da zahteva smanjenje cene ili da raskune ugovor, s tim što ugovor može da raskine samo ako je prethodno ostavio primeren rok za ispunjenje ugovora.

Nije dužan da ostavlja naknadni rok ukoliko je prodavac saopštio da neće ispuniti ugovor ili se u konkretnom slučaju može zaključiti da nema nameru da ispuni ugovor. Ugovor se raskida po samom zakonu ukoliko prodavac ne ispuni svoju obavezu ni u naknadnom roku. Kupac gubi pravo da raskine ugovor ukoliko nije u mogućnosti da stvar vrati usled njenog propadanja ili stvar nije više u stanju u kakvom je bila prilikom kupovine. Ukoliko je stvar propala zbog nedostataka koje opravdavaju raskidanje ugovora ili je propala radnjom drugog lica za šta kupac nije kriv, kupac može raskinuti ugovor.

Kupac koji je obavestio prodavca o postojanju nedostatka gase se protekom jedne godine od dana obaveštenja prodavcu, osim ako kupac nije bio u mogućnosti da ih upotrebi krivicom prodavca, a ako cenu nije platio u celosti može da zahteva smanjenje cene. Prilikom kupovine tehničke robe, recimo televizora, proizvođač garantuje da on funkcioniše ispravno i da će funkcionisati u određenom vremenskom periodu, te tom prilikom predaje kupcu garantni list. Ako stvar ne funkcioniše ispravno kupac ima pravo da zahteva od proizvođača da stvar popravi ili da mu umesto nje preda novu stvar koja ispravno funkcioniše. Ako je popravka stvari manja garantni rok se produžava za onoliko koliko je kupac bio lišen stvari i njene upotrebe, a ukoliko je bila veća popravka recimo zamena nekog važnog dela stvari garantni rok počinje da teče iznova. Međutim, ako je zamenjen ili popravljen samo deo stvari onda garantni rok počinje da teče samo za taj zamenjeni ili popravljni deo.

Prodavac odgovara i za postojanje pravnih nedostataka (zaštita od evikcije), što znači da prodavac odgovara ako na stvari koju je prodao postoji neko pravo trećeg koje isključuje, umanjuje ili pak ograničava kupca i njegovo pravo, a da pritom kupac nije obavešten o postojanju tog prava trećeg lica, niti je prihvatio stvar opterećenu tim pravom. I ode postoji obaveza kupca da odmah obavesti prodavca o postojanju pravnih nedostataka. Nakon godinu dana od saznanja za postojanje prava trećeg lica, kupac gubi prava po osnovu ovih nedostataka.

Obaveze kupca

Kupac ima dve obaveze, obavezu da isplati cenu i obavezu da stvar preuzme. Cena se plaća u vreme i na mestu koje se određuje ugovorom. Ukoliko ugovorom nije predviđeno gde se plaćanje vrši, onda se vrši u mestu i u vreme kada se vrši predaja stvari. Ako se cena ne plaća u vreme predaje stvari onda se plaća u prebivalištu, odnosno sedištu prodavca. Kada je reč o uzastopnim isporukama onda kupac plaća cenu za svaku isporuku u momentu kada je preuzima, osim ako ugovorom nije drugačije predviđeno.

Kupac ima obavezu da preuzme stvar koju je kupio, a ukoliko odbije da preuzme stvar koja mu je ponuđena i prodavac opravdano sumnja da kupac neće isplatili dogovorenu cenu može da raskine ugovor. Ako dođe do raskida ugovora zbog povrede ugovora od strane jedne ugovorne strane druga strana ima prava na naknadu štete.