Koje će tužilaštvo biti nadležno zavisi od vrste krivičnog dela koje se prijavljuje kao i od visine zaprećene kazne. U zavisnosti od toga mogu biti nadležna osnovna tužilaštva, viša tužilaštva ili posebna odeljenja pojedinih tužilaštava. Takođe, treba voditi računa i o mesnoj nadležnosti, po pravilu nadležan je tužilac sa prostora gde je krivično delo izvršeno ili pokušano. Ako ne može na ovaj način da se odredi koji je tužilac nadležan, koriste se drugi kriterijumi, kao što je prebivalište ili boravište osobe za koju se smatra da je izvršilo krivično delo. Ukoliko je krivična prijava podneta policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će krivičnu prijavu primiti i dostaviti je nadležnom javnom tužiocu. Krivična prijava se može podneti i usmeno, u tom slučaju se sastavlja zapisnik i podnosilac upozorava na posledice lažnog prijavljivanja. Prijava se može podneti i telefonom i u tom slučaju se sačinjava službena beleška, a ako je prijava podneta elektronskom poštom, štampa se i takođe čuva na odgovarajućem nosiocu podataka.
Šta krivična prijava treba da sadrži?
Krivična prijava treba da sadrži sve činjenice koje su od značaja da ukaži da je krivično delo izvršeno ili pokušano. Važno je da se dostave i svi relevantni dokazi koji potkrepljuju te tvrdnje i ukoliko je moguća identifikacija učinioca i druga povezana lica.
Javni tužilac nije vezan kvalifikacijom krivičnog dela podnosioca krivične prijave, ali od sadržine krivične prijave, direktno zavisi kakva će biti uspešnost budućeg krivičnog postupka.
Pravilno sastavljena krivična prijava, koja sadrži sve pravno relevantne činjenice, elemente bića krivičnog dela, precizan opis radnje krivičnog dela, tačnu kvalifikaciju krivičnog dela, te predloge za izvođenje adekvatnih dokaza, može olakšati posao javnom tužiocu u gonjenju učinilaca krivičnih dela.
Šta krivična prijava treba da sadrži?
Nakon što javni tužilac primi krivičnu prijavu ili obaveštenje od policije o izvršenom krivičnom delu, javni tužilac razmatra navode iz krivične prijave. Ukoliko ne može da oceni da li su verovatni navodi ili podaci iz prijave ne pružaju dovoljno osnova da odluči da li će sprovesti istragu, javni tužilac može da:
- sam prikupi potrebne podatke
- prikupi podatke od građana
- podnese zahtev državnim i drugim organima i pravnim licima da mu pruže potrebna obaveštenja.
Policija je dužna da javnom tužiocu po njegovom zahtevu dostavi obaveštenje o radnjama koje je preduzela najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primila zahtev.
Ako javni tužilac ustanovi da postoje osnovi za postupanje po krivičnoj prijavi može da odredi prikupljanje potrebih dokaza i obaveštenja. Javini tužilac će saslušati osumnjičenog, ispitati oštećene i svedoke i sprovesti druge radnje koje su neophodne za prikupljanje materijala za podizanje optužnog akta.
Odlaganje krivičnog gonjenja
Zakon o krivičnom postupku propisuje članom 283. da javni tužilac može da odloži krivično gonjenje, ali samo kad je reč o krivičnim delima za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina i to pod uslovom da osumnjičeni ispuni neku od zakonom predviđenih obaveza i to ako:
- otkloni štetne posledice koje su nastale izvršenjem krivičnog dela ili naknadi štetu;
- uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe ili druge javne svrhe;
- ispuni dospele obaveze izdržavanja;
- se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;
- obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad;
- se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja;
- izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda.
Ako osumnjičeni izvrši određenu obavezu javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog.
Odbacivanje krivične prijave
Javni tužilac rešenjem odbacuje krivičnu prijavu ako iz same krivične prijave proističe da:
- se prijavljeno krivično delo ne godni po službenoj dužnosti;
- je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje;
- ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Ukoliko javni tužilac odbaci krivičnu prijavu o tome obaveštava oštećenog u roku od 8 dana i poučava ga o njegovim pravima, a ako je krivičnu prijavu podneo organ policije, obavestiće i taj organ.
Za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine, postoji mogućnost da javni tužilac odluči da odbaci krivičnu prijavu ako je osumnjičeni, usled stvarnog kajanja, sprečio nastupanje štete ili ju je nadoknadio i javni tužilac oceni da izricanje srivične sankcije ne bi bilo pravično.
Lažno prijavljivanje
Važno je napomenuti da nije dozvoljeno podnošenje krivične prijave za delo za koje podnosilac zna da nije izvršeno, kao i ako zna da osoba protiv koje podnosi krivičnu prijavi nije izvršilo delo. Takođe, zabranjeno je i lažno prijavljivanje samog sebe. Podnošenjem lažne krivične prijave izvršava se posebno krivično delo, za koje se može izreći novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine.
