Svedok može biti svako lice nezavisno od uzrasta, psiho - fizičkih karakteristika i drugih osobenosti lica. Krivično delo može da ostavi posledice kako na oštećenog tako i na svedoke, posebno na osobe kojima je uopšte potrebna posebna zaštita, a tu je najčešće reč o maloletnim licima, bolesnim osobama, starim licima, kao i drugim licima koje okolnosti slučaja čine posebno osetljivim.
Posebno osetljivi svedoci su oni svedoci koji su ozbiljno fizički ili psihički, a neretko i jedno i drugo, traumatizovani izvršenjem krivičnog dela i koji usled toga osećaju nesigurnost i strah za samostalnu zaštitu. Zaštita svedoka je posebno bitna kod određene grupacije kod kojih postoji pojačana potreba za zaštitom od sekundarne viktimizacije.
Svedoku koje je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka.
Ove odredbe su uspešno primenjene prilikom saslušanja žrtve pred Posebnim odeljenjem za organizovanim kriminal Višeg suda u Beogradu. Iako je tokom istražnog postupka, saslušanje žrtve snimljeno i audio i vizuelnim zapisom, sud je na glavnom pretresu doneo odluku da se sasluša. Žrtva je podnela predlog da bude saslušana kao „posebno osetljiv svedok”, a prethodno je dostavila mišljenje psihologa, kojim se ne preporučuje njeno saslušanje u prisustvu okrivljenih. Tužilac je ovaj predlog podržao i žrtva je dobila svojstvo „posebno osetljivog svedoka” i saslušana je u skladu sa odredbama člana 103 i 104 Zakonika o krivičnom postupku
Shodno članu 103 stav 1 ZKP, svedok može biti „posebno osetljiv” zbog uzrasta, životnog iskustva, načina života, pola, zdravstvenog stanja, prirode, načina ili posledica izvršenog krivičnog dela, ili neke druge okolnosti slučaja. Ukoliko postoji jedan ili više od navednih okolnosti organ postupka može, po službenoj družnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka. Rešenje o određivanju statusa posebno osetljivog svedoka donosi, zavisno od faze ili vrste postupka, javni tužilac, predsednik veća ili sudija pojedinac, a ukoliko smatra da je to potrebno radi zaštite interesa posebno osetljivog svedoka, isti organ postupka doneće i rešenje o postavljanju punomoćnika svedoku.
Razlozi za određivanje statusa posebno osetljivih svedoka i posledice izvršenja krivičnog dela na svedoka
Izvršenje nekog krivičnog dela može ostaviti ozbiljne i trajne posledice kako po oštećena lica, tako i po svedoke. Žrtve i svedoci su već traumatizovane samim krivičnim delom, te s toga svako podsećanje i ponovno proživljavanje predstavlja dodatnu traumu i strah kod tih lica. Takođe, kao razlog izbegavanja davanja iskaza može biti i veliki strah koji u njima izazivaju okrivljeni.
Posledice koje svedok može da trpi se dele na:
- imovinske,
- fizičke i
- psihičke.
Prepoznavanje posebno osetljivih svedoka i postupak određivanja statusa posebno osetljivog svedoka
Najvažnije pravilo postupanja sa osetljivim svedocima je da se već prilikom prvog kontakta sa svedokom utvrdi da li je reč o osetljivom svedoku, odnosno procene njegove potrebe i primene adekvatne mere zaštite.
Postupak dodele statusa posebno osetljivih svedoka je strogo formalan. Status posebno osetljivog svedoka organ postupka može po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka, odnosno samog svedoka, odrediti svedoku koji je posebno osetljiv s obzirom na:
- uzrast,
- životno iskustvo,
- način života,
- pol,
- zdravstveno stanje
- prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno
- druge okolnosti slučaja.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna žalba . Iako, iz odredbe stava 4. člana 103. ZKP, proizilazi da protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena, ovo rešenje treba da sadrži obrazloženje, jer se zbog pravila o ispitivanju posebno osetljivog svedoka, zadire u prava okrivljenog na direktno i neposredno postavljanje pitanja svedoku, suočavanje i javno saslušavanje na glavnom pretresu. Iz tih razloga potrebno je da i prigovor odbrane u vezi sa rešenjem o statusu posebno osetljivog svedoka i izborom načina ispitivanja tog svedoka bude unet u zapisnik i da razlozi za odbijanje prigovora budu sadržani u obrazloženju presude.
Zakonik o krivičnom postupku propisuje pravila o ispitivanju posebno osetljivog svedoka. Svedok se ispituje isključivo preko organa postupka (dakle, nikako neposredno, direktno); organ postupka se, pri tome, prema ovakvom svedoku odnosi sa posebnom pažnjom i eliminiše sve eventualne štetne posledice krivičnog postupka po njegovu ličnost. Ispitivanje se takođe može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica. Organ postupka može da odredi da se posebno osetljivi svedok ispita i upotrebom nekih tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, a tada se ispitivanje sprovodi bez prisustva drugih učesnika u postupku. Posebno osetljivi svedok može se ispitati u svom stanu ili nekoj drugoj prostoriji ili ovlašćenoj instituciji koja je stručno osposobljena za ispitivanje takvih lica. Kada posebno osetljivi svedoci pristupe vršenju radnje prepoznavanja okrivljenog lica, to čine na taj način da ih okrivljeni ne može videti niti čuti, ni pre, ni tokom vršenja radnje prepoznavanja. Posebno osetljivi svedok ne može biti suočen sa okrivljenim osim ako nisu kumulativno ispunjena dva uslova: 1. potrebno je da sam okrivljeni zahteva suočenje, te 2. neophodno je da organ postupka dozvoli suočenje, vodeći računa o stepenu osetljivosti svedoka i o pravima odbrane.
I. Posebno osetljivi svedoci s obzirom na životnu dob
1. Maloletnici kao posebno osetljiva kategorija svedoka
Deca i maloletnici predstavljaju posebnu kategoriju svedoka, zbog svojih psihofizičkih osobina. Zbog svoje osetljivosti mogu biti povređeni na mnogo načina, mogu biti fizički povređeni, psihički, mogu biti seksualno napastvovani, mogu biti žrtve nasilja u porodici, žrtve zapostavljanja i maltretiranja. U svakoj fazi krivičnog postupka neophodno je voditi računa o osetljivosti maloletnika. Prilikom ispitivanja maloletnika treba izbegavati nošenje uniforme koja veoma često izaziva strah kod maloletnika, dakle neophodno je da lice koje saslušava maloletnika bude u civilnoj odeći.
Idealno je da se dete saslušava samo jednom, što je često teško obzirom na faze krivičnog postupka. Svako ponovno ispitivanje stvara veliku opasnost od sekundarne viktimizacije. Posebno taktičan pristup i velika pažnja posebno su potrebni kada je reč o deci koja su žrtve incesta, ili nekog drugog seksualnog delikta, obzirom da na njih krivično delo ostavlja trajne psihičke probleme. Takvu decu stoga treba saslušavati veoma oprezno, uz posebnu pažnju u pogledu njihovog psihičkog stanja.
2. Stara lica kao posebno osetljivi svedoci
Kao i svako drugo lice starije osobe mogu biti svedoci i žrtve izvršenja bilo kog krivičnog dela, a ono što ih čini osetljivim jesu oslabljene psihofizičke funkcije. Ono čemu se u teoriji najviše pažnje posvetilo svakako jeste nasilje u porodici. Starije osobe mogu biti žrtve nasilja u porodici, dakle u svojoj kući, ali i žrtve nasilja od strane lica koje brine o njima. Lica koja brinu o starim osobama mogu brinuti o njima u njihovim kućama, ali i u institucijama posebno namenjenim starim osobama.
S godinama stara lica su sve nemoćnija, često nisu u mogućnosti da prijave nasilje u porodici zato što ne napuštaju prostor u kom borave ili odbijaju da prijave krivično delo iz ljubavi prema izvršiocu ili straha. Kada je reč o starim licima kao žrtvama nasilja u porodici, ključnu ulogu ima Centar za socijalni rad, koji ima dužnost i obavezu da samostalno reaguje u slučaju nasilja u porodici
II. Posebno osetljivi svedoci oštećeni krivičnim delom
1. Oštećeni krivičnim delom silovanja kao posebno osetljivi svedoci
Oštećeni krivičnim delom silovanja predstavljaju jednu specifičnu kategoriju posebno osetljivih svedoka, s kojima se postupa s posebnom pažnjom. Oštećeni mogu razvijati drugačiju sliku o sebi, postaju sklone depresiji, ansioznosti, samosažaljevanju, imaju problem sa koncentracijom, sklone su suicidu. Ključni podatak je ko je izvršilac silovanja, da li ga je oštećena poznavala, u kom svojstvu, kao i ukoliko nije da li bi mogla da ga prepozna i opiše. Ispitivanje obavljaju specijalizovana lica obzirom da kod ove kategorije posebno osetljivih svedoka postoji velika opasnost od sekundarne viktimizacije. Iz rađenih statističkih istraživanja došlo se do podataka iz kojih jasno proizilazi da je broj žena koje su doživele seksualno nasilje veoma veliki, kao i da je veliki procenat žena doživelo seksualno nasilje već do svoje 15. godine života.
2. Lica oštećena krivičnim delom nasilja u porodici kao posebno osetljivi svedoci
Dugi niz godina ova tema je bila tabu tema i članovi porodice su trpeli nasilje u porodici iz razloga što je bilo sramota prijaviti takvo krivično delo.
Problemi kod nas su:
- neadekvatan stav prema problemu, čak i kod zdravstvenih radnika, zanemarivanje
- patrijarhalni stavovi
- velika rasprostranjenost nasilja
- odsustvo pouzdanih podataka o učestalosti nasilja nad ženama
- žene nerado priznaju da su žrtve nasilja i odbijaju da se obraćaju lekaru.
Posebno otežavajuća okolnost je kada je reč o izvršiocu koji je član porodice/ domaćinstva, dakle neko ko je žrtvi dobro poznat, što može izazvati još veći strah.
Više o temi nasilje u porodici i zaštiti od nasilja u porodici možete pročitati ovde
3. Oštećeni krivičnim delom trgovine ljudima kao posebno osetljivi svedoci
Oštećeni krivičnim delom trgovine ljudima predstavljaju specifičnu kategoriju posebno osetljivih svedoka. Svaka oštećeno lice bi trebalo da dobije status posebno osetljivog svedoka i da se saslušava s posebnom pažnjom i oprezom. Ispitivanju je neophodno pristupati sa posebnom pažnjom, primenjujući sve mere predviđene zakonom i veoma je poželjno prisustvo stručnog lica kao što je psiholog ili psihijatar. Pre ispitivanja neophodna je temeljna i priprema, s obzirom da su ta lica preživela teške psihičke traume o kojima posebno mora da se vodi računa.
