Razvod braka

Brak

Porodični zakon definiše brak kao zakonom uređenu zajednicu života žene i muškarca. Takođe, propisuje da se brak može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika, ako i da su supružnici ravnopravni.

Prestanak braka

Zakon predviđa nekoliko načina prestanka braka, a to su smrt supružnika, poništajem i razvodom.

Svedoci smo ogromnog broja razvoda brakova, kako u svetu tako i kod nas. Sama činjenica menjanja života iz korena i sam postupak razvoda braka je veoma strasan i iscrpljujući, a sve to dobija još na težini ukoliko u braku postoje zajednička deca. Postoje dva načina razvoda braka, jedan je sporazumni razvod braka, a drugi razvod po tužbi.

Sporazum o razvodu

Sporazumni razvod braka je razvod zaključenjem pismenog sporazuma o razvodu, za koji je potrebno da su se supružnici sporazumeli o svim pitanjima koji su od značaja za razvod braka (deoba imovine, poveravanje dece, visina doprinosa za izdržavanje dece, način održavanja ličnih odnosa dece sa drugim roditeljem). Osnovna karakteristika ovog načina razvoda je saglasnost supružnika.

Supružnici uz predlog za sporazumni razvod braka obavezno podnose i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava (ukoliko imaju decu) i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine (ukoliko imaju zajedničnu imovinu). Ukoliko imaju decu supružnici se mogu dogovoriti i u sporazumu o vršenju roditeljskog prava da navedu da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj ili da zajedno vrše roditeljsko pravo.

Ako se dogovore da samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo onda sporazum mora da obuhvata i sporazum o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, nadalje sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta koje plaća drugi roditelj, kao i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Sud se uvek vodi najboljim interesom deteta, što znači da ukoliko supružnici predlože sporazum o vršenju roditeljskog prava za koji sud smatra da nije u najbolje interesu deteta, sud nije u obavezi da ga usvoji, već može da te odnose uredi na drugačiji način.

Predlog za sporazumni razvod braka podnosi se nadležnom sudu u mestu prebivališta jednog supružnika ili njihovom poslednjem zajedničkom prebivalištu. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo svakako ima pravo i dužnost da izdržava dete, kao i da sa detetom održava lične odnose, ali i da zajedniči i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko prava odlučuje o svim pitanjima koju bitno utiču na život deteta. Porodični zakon navodi pitanja koja se smatraju za naročito bitna pitanja, a to su obrazovanje dece, promena prebivališta dece, raspolaganje imovinom dece veće vrednosti i preduzimanje većih medicinskih zahvata.

Tužba za razvod braka

Ukoliko supružnici ne mogu da postugnu sporazum, ne mogu da se dogovore oko svih pitanja važnih za razvod braka, mogu se razvesti po tužbi. Tužbu mogu da podnesu oba supružnika. Podnosi se ukoliko su bračni odnosi trajno i ozbiljno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika. Tužba se podnosi u mestu gde tuženi ima prebivalište, a može i sudu u mestu gde su imali poslednje zajedničko prebivalište.

U postupku razvoda po tužbi zakon predviđa i postupak posredovanja, koji se sprovodi ukoliko su se stranke sporazumele o važnim pitanjima ili kako bi se pomirile.

Posredovanje u bračnom sporu nije obavezno i ne se sprovodi ako je jedan od supružnika prodiv poredovanja, dakle ako ne pristane na posredovanje, zatim, ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje, kao i ako je boravište jednog supružnika nepoznato ili živi u inostranstvu ili pak oba supružnika žive u inostranstvu. Postupak sprovodi po pravilu sud i po prijemu tužbe zakazuje ročište za posredovanje.

Sudija pojedinac koji vodi postupak je dužan da predloži supružnicima da idu na psiho-socijalno savetovanje. Ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje sud uz njihovu saglasnost poverava posredovanje nadležnom organu ili ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

Na mirenje se pozivaju oba suprižnika i punomoćnicima nije dozvoljeno prisustvo. Ukoliko mirenje uspe tužba za razvod braka se smatra povučenom, a ako se na mirenje ne odazove jedan ili oba supružnika smatra se da mirenje nije uspelo i nastavlja se postupak nagodbe.

Razvodom braka prestaju i sve obaveze i prava koji nastaju sklapanjem braka. Supružnici mogu zadržati prezimena nakom razvoda, a mogu i uzeti prezime koje su imali pre sklapanja braka. Nakon razvoda nastupa i deoba zajednike imovine. Prestaje obaveza izdržavanja supružnika, osim u slučajevima kad je u toku postupka razvoda braka ustanovljena obaveza izdržavanja razvedenog supružnika. Posledice razvoda braka po decu zavise od odluke suda.

Dešava se da supružnici usled lošeg slaganja prekinu zajednicu zivota i izgube kontakt, da jedan supružnik napusti zemlju ili mu boravište bude nepoznato i da nije moguće da mu se uruči tužba za razvod braka, a što je neophodno kako bi se ispunili procesni uslovi za dalji tok postupka. U takvim situacijama postavlja se pitanje “Da li je moguće razvesti se ako nije poznata adresa supružnika?” Moguće je, naravno, niko ne može da bude u braku s nekim protiv svoje volje, tako da ukoliko jedan supružnik želi da se razvede a drugome nije moguće uručiti tužbu i podneske Zakon o parničnom postupku predviđa mogućnost postavljanja privremenog zastupnika.

Često pitanje je “Da li mi je za razvod braka potreban advokat?” zakon ne predviđa obavezu angažovanja advokata u postupcima razvoda braka, ali naš je savet svakako angažovati advokata u postupcima za razvod braka iz razloga što lica nemaju znanje u sastavljanju različitih podnesaka koji su potrebni u postupku, a veoma često i ne znaju koja prava imaju, te s toga sebi s tim nezanjem mogu trajno da naškode. Advokatska kancelarija Ilić Vuković pruža stručnu pomoć, savetuje i zastupa interese supružnika i dece.